facebook  twitter

KAKO SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO MOŽE OJAČATI ODRŽIVI TURIZAM

13 okt 2022
1557 puta

Turizam je glavna ekonomska sila širom svIJeta. U 2019. godini turizam je generisao 9,5% ukupnog BDP-a i ima veliki društveni uticaj. Turizam je bio odgovoran za 22,6 miliona radnih mjesta u 2019. (Evropska komisija, 2021). Na slici ispod, neke statistike Evropske komisije, koje pokazuju značaj turizma u Evropi.

Kako OECD (2021) ističe, održivi turizam ne treba smatrati posebnim oblikom turizma, već svi oblici turizma treba da teže da budu održiviji. Dugoročna održivost zahtijeva postizanje odgovarajuće ravnoteže između ekoloških, ekonomskih i socio-kulturnih aspekata razvoja turizma. To zahtijeva informisano učešće svih relevantnih aktera, kao i snažno političko vođstvo kako bi se obezbijedilo široko učešće i izgradnja konsenzusa. Postizanje održivog turizma je stalan proces koji zahtijeva stalno praćenje uticaja (ekonomskih, društvenih i ekoloških) da bi se iskoristile mogućnosti i odgovorilo na izazove kako se pojavljuju i dalo informacije o budućim političkim odgovorima.


Kako još uvek postoji malo istraživanja u turizmu i socijalnom preduzetništvu, važno je nastaviti sa pronalaženjem sinergije između ova dva sektora i načina na koji oni mogu da se dopunjuju. Ovo je još relevantnije u ovom trenutku, jer Evropska komisija stavlja značajan naglasak i pažnju u narednim godinama, sa mogućnostima finansiranja za zainteresovane strane. Štaviše, smatra se da će socijalna ekonomija i socijalna preduzeća igrati glavnu ulogu u budućnosti u tranziciji turističke industrije kako bi dali primjer da se održivost (socijalna i ekološka perspektiva) stavi u centar pažnje, a ne samo iz ekonomske perspektive.
Vlade mogu doprinijeti stvaranju uslova za procvat turističkog socijalnog preduzetništva; razvijaju politike koje podržavaju i podstiču razvoj i rad društvenih preduzeća kao djela inkluzivnog i održivog turističkog sistema; i pomoći u stvaranju institucionalnih uslova koji podstiču, legitimišu i sinergišu socijalno preduzetništvo. Štaviše, vlade bi trebalo da budu zainteresovane za stvaranje društvenih i institucionalnih uslova za olakšavanje socijalnog preduzetništva orijentisanog na turizam. Prema Dredžu, ti razlozi uključuju:


- Socijalno preduzetništvo gradi društvenu i ekonomsku otpornost i predstavlja način na koji se socijalni problemi mogu riješiti uz minimalna vladina sredstva.
- Socijalni preduzetnici su često bliži problemima, utemeljeniji su i često imaju dublje razumijevanje problema i imaju jedinstven uvid u to kako se takva pitanja mogu efikasno rješavati.
- Podrška socijalnom preduzetništvu i stvaranje uslova za njegovo procvat je način na koji vlade mogu indirektno da rješavaju socijalna pitanja koristeći rješenja zasnovana na tržištu.
- Način na koji politike u različitim sektorima rade zajedno (ili ne) ima uticaj na ukupan nivo institucionalne podrške društvenom turizmu.


Pitanje je sada: šta je sljedeće za održivost u turizmu? Većina odgovora se zaista može naći u našem sektoru. Preduzeća socijalne ekonomije su već pokazala da mogu doprinijeti da se to postigne na različite načine. Jedan od pristupa koji vrijedi pogledati je regenerativni turizam; koncept koji prevazilazi „neoštećivanje“ životne sredine i koji nastoji da je aktivno revitalizuje i regeneriše, što rezultira pozitivnim uticajem na lokalne zajednice i privrede: održiva regeneracija.

Poslednji put izmenjeno %PM, %19 %539 %2023 %13:%jul
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)