facebook  twitter

Moj EVS - priča o volonterskom iskustvu

Za program Erasmus+ Mladi u akciji sam čula dosta davno, ima više od deset godina. Tada sam još kao studentkinja radila u Udruženju mladih sa hendikepom kada su nas kolege iz ADP-Zid-a uvele u čarobni svijet Mladih u akciji. Tada je avantura počela i sva moja zaljubljenost u ono što je program Mladi u akciji pružao mladima. Od tog momenta je počela da raste moja želja da i ja učestvujem u EVS-u i prilika se konačno pružila 2014 godine.

Pronašla sam pojekat, aplicirala samo sa biografijom, bez motivacionog pisma, ni sama ne znam zašto...ali su mi vrlo brzo javili da sam odličan kandidat za volontera u njihovoj organizaciji i da žele da sa mnom apliciraju za projekat. Poslije par mjeseci su mi potvrdili da je projekat odobren i ja sam počela sa pripremama. Niko iz moje okoline nije mogao da vjeruje da u 29-oj godini napuštam posao i idem da volontiram ali meni nije bilo važno jer je TO NAJBOLJA ODLUKA KOJU SAM DONIJELA U ŽIVOTU!!! Pokidala sam barijere koje su me vezivale za mirni život u Crnoj Gori i otišla da naučim koliko u stvari mogu da postignem samostalno, bez strahova i osuda okoline u slučaju greške. I tako je počelo moje EVS iskustvo koje je trajalo punih 11 mjeseci.

O Vigu nisam znala ništa osim da ima fudbalski klub Seltu i da je negdje u Španiji :) Posle višegodišnjeg radnog iskustva na engleskom jeziku i pored upozorenja hosting organizacije da naučim osnove španskog krenula sam na svoj EVS, računajući da neću imati problema da se sporazumijem. Stigla sam i doživjela prvi šok - tamo niko nije pričao engleski.

U početku mi je bilo vrlo teško da komuniciram sa kolegama i korisnicima na poslu. Radila sam u radnom i dnevnom centru za osobe sa intelektualnim invaliditetom ASPANAEX. Mislim da sam im svima bila interesenatna koliko i oni meni. Najslađi su bili komentari korisnika poslije par mjeseci „A kad ćeš ti naučiti da pričaš na španskom?“- ja sam bila ubijeđena da ga pričam dosta dobro u tom momentu.

Mnogo sam naučila - to je za mene bilo vrlo specifično i neopisivo iskustvo kroz koje sam se izgradila kao osoba i obogatila kulturno, jezički, socijalno...Kao volonterka sam učestvovala u životu zajednice u Vigu i zaista sam se osjećala nakon nekog vremena kao domaća. Moj boravak i rad u Vigu mi je pružio milion mogućnosti - da živim sa 4 djevojke iz različitih kultura, da ostvarim kontakte sa mnogo ljudi od kojih sam sa nekima ostala vrlo dobar prijatelj i svakodnevno se čujemo. Ja sam naučila sve njih mnogo o Crnoj Gori - od činjenice da to nije samo selo negdje u Galiciji ili neko špansko prezime nego da je to jedna divna zemlja sa tradicijom i kulturom koja je dosta slična njihovoj. Razbila sam predrasude o Balkancima, postala sam fleksibilnija, odgovornija i psihički snažnija. Moji vidici i ambicije su se proširili i zbog toga žalim što nisam pošla ranije.

Zbog toga stalno preporučujem svim mladim ljudima koje poznajem da preuzmu život u svoje ruke i otisnu se u EVS avanturu. Obogatićete se kao ja znanjima, iskustvima, idejama, novim ljudima, novim mjestima. Biće vam teško u početku, suočićete se sa različitim situacijama ali ćete na kraju žaliti što vaš EVS ne traje duže.

Bojana Laković

 

Ostavi komentar

Proverite da li ste uneli sve potrebne informacije gde je naznačeno (*). HTML kod nije dozvoljen.