facebook  twitter

Miloševo volontersko iskustvo sa Mediteranskih igara

18 Jul 2018
1374 puta
„Španija i ja, zvuči primamljivo. Isto tako je zvučalo i onog dana kad sam ispunio, a zatim poslao prijavu za učešće u EVS projektu na Mediteranskim igrama u Španiji, put u nešto sasvim novo.
 
''Ćao ljudi'', riječi kojima sam se predstavio ljudima iz 26 nacija tokom kulturne večeri u Španiji, u tom gradiću Tarragona. Ovim riječima se predstavljam i vama. Zovem se Miloš, imam 24 godine i ovo je moje prvo iskustvo ovakvog tipa. Moja velika želja je bila da se prijavim i učestvujem u ovom i sličnim projektima. To je postalo stvarnost, sportsko volontiranje, sport kojim sam se i sam dugo bavio, a sad u njemu učestvujem i sa druge strane.
 
Sam dolazak, euforija, put, ne mogu se lako opisati. Najbitnije je znati da sam imao veliku podršku ljudi iz ADP-Zid-a, a prilikom dolaska u Španiju i sjajnih osoba i ljudi iz Association Mundus tima. Druženje sa oko 100 ljudi različitih kultura, nacija, vjera i mišljenja je nešto što bih svakom čovjeku na ovoj planeti poželio.
 
35920389 1744157682336516 1572330184957231104 n
 
Lično, jako volim španski jezik i prvo pozitivno iznenađenje na projektu bilo je kad su mi rekli da imam cimera iz Venecuele, kažu - govori samo španski. Onda dolaze i dani upoznavanja i prethodno pomenute kulturne večeri, koja je jedna od savršenih događaja na ovakvim projektima. Ples, pjesme, igre, piće, hrana, iz 26 zemalja, nezaboravno. Zatim je krenuo i intezivan, zanimljiv, koristan trening, koji je trajao 7 dana prije samog početka igara. Tokom ovog treninga upoznavanje različitih ljudi, zemalja, običaja, upoznavanje i ukrštanje mišljenja, timski rad, su nešto što me mijenja kao osobu, utiče na mnoga moja razmišljanja.
 
A onda igre i sve što one nose, odgovornost i rad sa jedne, uživanje i ostvarenje sna sa druge strane. Upoznavanje sa sportistima, podrška, druženje i to sve dok smo nas 100 volontera napustili kompleks i otišli na nezaboravno kampovanje pored plaže. Opet novo iskustvo, opet oduševljenje, pa čak i tuga prilikom napuštanja kampa.
 
Dolazi i poslednja nedelja, ljudi se još više vezuju, stvaraju se kontakti, neki čak možda i za čitav život. Emocije preovlađuju, sreća što smo učestvovali u ovako predivnom projektu, tuga jer se rastajemo sa ljudima sa kojima smo dijelili život prethodnih mjesec dana.
 
I konačno, povratak u našu zemlju, kao nova osoba, koja će biti vječno zahvalna na pruženoj prilici, sa novim prijateljima, novim saznanjima, novim mišljenjima. Sad, više nego ikada nastavljam raditi na sebi, učestvovati i prijavljivati se na sličnim projektima, jer su mogućnosti beskonačne, a to bih preporučio svakoj mladoj osobi od srca. Uživajte, putujte, ostvarujte svoje snove, živite ih!“